Akutni Ishemski moždani udar
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) akutni moždani udar, kod nas poznatiji kao šlog, je treći uzrok smrti u razvijenim zemljama, odmah iza kardiovaskularnih i malignih bolesti.
Ukupno gledajući na populaciju celog sveta, akutni moždani udar (AMU) zauzima drugo mesto po učestalosti. Procenat smrtnosti iznosi 25-30%.
Pored navedenog potrebno je istaći da je AMU bolest sa najvećim stepenom invaliditeta; računa se da se samo polovina obolelih vraća nekoj vrsti zaposlenja, a da 20-30% bolesnika nije sposobno za samostalno funkcionisanje i samozbrinjavanje, te je zavisno od tuđe nege i pomoći.
ŠTA JE AKUTNI MOŽDANI UDAR
Akutni moždani udar je fokalni ili globalni poremećaj moždane funkcije koji naglo nastaje, traje duže od 60 minuta, a posledica je poremećaja moždane cirkulacije ili stanja u kojima protok krvi nije dovoljan da zadovolji potrebe mozga za kiseonikom i hranljivim materijama.
Po klasifikaciji postoje dve vrste AMU:
1. Ishemijski mozdani udar (AIMU), kao posledica zapušenja krvnog suda, koji je znatno češči i javlja se u oko 75-80% bolesnika;
2. Akutni hemoragijski moždani udar, gde dolazi do moždanog krvarenja i javlja se u 20-25% bolesnika.
TIA – tranzitorni ishemijski atak je kratka epizoda moždane disfunkcije koja traje do 60 minuta, nakon čega dolazi do potpunog oporavka, a uzrokovana je prolaznom ishemijom određenih delova mozga.
Simptomi TIA su identični simptomima AIMU.
TIA se u narodu često naziva šegrtom” i pacijenti koji imaju ovakve simptome imaju 2-5% rizika da dozive AMU u periodu od narednih mesec dana.
Ukoliko se jave znaci TIA oni predstaljaju ozbiljan razlog za hitno javljanje lekaru, tačnije neurologu, koji predlaže lečenje i dodatnu dijagnostiku.
FAKTORI RIZIKA
Endogeni (na koje se ne moze uticati): pol – muškarci češće oboljevaju, starost – AIMU se češće javlja u starijoj populaciji, te se rizik od nastanka ove bolesti duplira u svakoj novoj dekadi posle 55-e godine (u poslednje vreme se javljaju i znatno mlađi pacijenti sa znacima AIMU), rasa – pripadnici crne rase imaju dvostruko veći rizik oboljevanja od AIMU, nasledni faktor – kao i kod mnogih drugih bolesti postoji i određena genetska predispozicija u familiji za dobijanje AIMU.
Egzogeni (na koje se moze uticati): hipertenzija, šećerna bolest, pušenje cigareta, povećanje masnoće u krvi, fibrilacija prekomora srca i drugi kardiološki poremećaji, gojaznost, fizička neaktivnost, stres..
KAKO SMANJITI RIZIK OD AIMU
– Smanjiti krvni pritisak u granicama do 140/80mmHg;
– kontrola šećera u krvi kod dijabeticara;
– uzimati lekove za snižavanje holesterola i triglicerida u krvi;
– obustaviti pušenje cigareta;
– lečiti poremećaje srčanog ritma i druga srčana oboljenja;
– umerena fizička aktivnost;
– pravilna ishrana sa smanjenim unosom soli i masti;
– kontrola i regulacija telesne težine.
SIMPTOMI I KAKO PREPOZNATI AKUTNI MOŽDANI UDAR
– Utrnutost, slabost ili oduzetost lica, ruke, noge ili cele polovine tela;
– poremećaj govora i razumevanja;
-naglo zamagljenje ili gubitak vida na jednom oku ili u polovini vidnog polja;
-vrtoglavica;
-gubitak ravnoteže i koordinacije;
-glavobolja povremeno praćena mučninom i povraćanjem.
Slični simptomi se viđaju i u TIA.
DIJAGNOSTIKA
U cilju ranog otkrivanja, kako riziko faktora, tako i nastalog AIMU, potrebno je obaviti određene dijagnostičke procedure, kako bi se što ranije pristupilo prevenciji i lečenju obolelog. Iz tih razloga kod nastanka AIMU potrebno je uraditi:
-CT mozga ( ili magnetnu rezonancu);
-Dopler karotidnog i VB sliva ( dopler krvnih sudova vrata);
-pregled kardiologa;
-laboratorijske analize.
LEČENJE
Uprkos čestom mišljenju da za nastali akutni moždani udar (šlog) nema leka, činjenica je da takvo mišljenje koje postoji u nasoj populaciji nije tačno.
Danas se AIMU leče u specijalizovanim intenzivnim jedinicama za moždani udar (JMU) odeljanja neurologije gde se pacijentima pruža kompletna dijagnostika, lečenje i nega po najvišim svetskim standardima za lečenje moždanog udara.
Jako je bitno istaći potrebu što ranijeg dolaska pacijenta u bolnicu, već po javljanju prvih simtoma bolesti (najidealnije u prva 3,5h od nastanka tegoba i ranije), kada postoje mogućnosti pravovremene dijagnosike i primene terapije u cilju ponovne rekanalizacije zapušenog krvnog suda (trombolitička terapija)
Analize rađene u svetu su pokazale da je smrtnost pacijenata lečenih u JMU za 18% manja, takođe je smanjen i stepen invaliditeta preživelih u odnosu na lečene u opštim bolnicama.
PROGNOZA
Koliko god da je moždani udar teška bolest, toliko se sve više čini na što boljem lečenju i rehabilitaciji obolelog, javljaju se nove metode koje će u perspektivi doprineti jos boljim rezultatima lečenja i oporavka, tako da se u budućnosti javlja svetlija perspektiva za obolole od AIMU.
Takođe bih ponovo hteo da ukazem na izraziti značaj prevencije nastanka AIMU sa posebnim akcentom na faktore rizika na koje možemo uticati.
(korišćen materijal iz Nacionalnog vodiča za moždani udar)
Dr Dragan Derikrava
Spec. neurolog