Ishemijska bolest srca – faktori rizika
Faktori rizika:
HIPERHOLESTEROLEMIJA, HIPERLIPIDEMIJA, POVIŠEN LDL: značajno povećavaju rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti srca (KBS); VLDL masnoće takođe povećavaju rizik, dok HDL holesterol smanjuje rizik.
PUŠENJE: značajno povećava rizik nastanka koronarne bolesti srca, a rizik zavisi od broja popušenih cigareta dnevno i vremena pušenja.
POVIŠEN KRVNI PRITISAK: rizik oboljevanja od KBS-a raste sa sistolnim pritiskom većim od 135mmHg i dijastolnim većim od 85mmHg.
DIJABETES (ŠEĆERNA BOLEST): 60% svih smrtnih slučajeva kod dijabetesa čini koronarna bolest srca.
GENETSKI FAKTORI: kod pozitivne porodične anamneze (angina pektoris, infarkt miokarda..) rizik za oboljevanje od KBS-a je povišen.
STAROST I POL: rizik raste linearno sa godinama starosti. Kod muškaraca počev od 30. godine, kod žena počev od menopauze. Kod muškaraca je pre 60. godine dvostruko veći rizik za oboljevanje od KBS-a nego kod žena, dok se nakon 60. godine rizik postepeno izjednačava.
GOJAZNOST I FIZIČKA NEAKTIVNOST: redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka ove bolesti, a velika telesna masa povećava (povećan rizik i za dijabetes, hipertenziju, hiperholesterolemiju…).
PSIHOLOŠKE KARAKETRISTIKE: LIČNOST TIPA A (kompetitivna ličnost, ambiciozna ličnost…) ima povećan rizik za KBS.
Hipertenzija
Patofiziološki nastaje usled izmene svojstava arterijskog krvnog suda, te time i njegove adaptacije na pritisak tj. udar koji izaziva talas krvi prilikom istiskivanja (iz leve komore) u lumen aorte. Izmene adaptacije arterijskog krvnog suda podrazumevaju smanjenje elastičnosti i/ili povećanje krutosti arterijskog zida, što dovodi do povećanog pritiska na njega, te podleže daljim promenama – zadebljava i stvara kesasta proširenja.
Koje je vrednosti povišen krvni pritisak?
Svaka vrednost aterijskog krvnog pritiska koja prelazi 140/90 mmHg, bez obzira na godine starosti.
Koji aparat za merenje krvnog pritiska je „adekvatan“?
Svaki „digitalni“ aparat sa odgovarajućom nadlakatnom manžetnom odgovarajuće veličine (S, M, L). Poželjno je pre početka upotrebe proveriti aparat u prvoj zdravstvenoj ustanovi i uporediti ga sa manometarskim meračem profesinalnih karakteristika.
Kada meriti krvni pritisak?
U jutarnjim satima neposredno nakon ustajanja iz kreveta, a nakon obavljanja jutarnje toalete, pre doručka uz 10-15 minuta odmora u sedećem položaju, kao i uveče, neposredno pre odlaska na počinak. Krvni pritisak se meri u situacijama bez stresa i prazne mokraćne bešike. Navedeni su takozvani bazalni uslovi merenja krvnog pritiska, kada su maksimalno isključeni svi faktori koji mogu uticati na visinu istog.
Na kojoj ruci meriti krvni pritisak?
Pre određivanja ruke na kojoj će se meriti krvni pritisak – merodavna ruka, neophodno je izmeriti TA na obe ruke – razlika između njih ne sme prelaziti 20 mmHg, a ako je to slučaj, onda je poželjno javiti se lekaru da se ta situacija detaljnije ispita. Merite krvni pritisak uvek na onoj ruci na kojoj se mere više vrednosti krvnog pritiska.
Da li je dobro ponavljati merenja više puta u kratkom vremenskom intervalu i uzeti srednju vrednost?
Svakako ne, krvni pritisak se meri u jednom pokušaju, sem ako se ne detektuje nekakva greška pri tehnici merenja. Arterijski krvni pritisak je varijabilna vrednost koja je promenjiva u toku dana, te se merenje krvnog pritiska ne preporučuje više od 2 puta dnevno, sem u situacijama pogoršanja opšteg stanja tj. pojave tegoba i simptoma povišenog ili sniženog krvnog pritiska. Višekratno merenje tenzije (TA) poželjno je sprovesti pri promeni biometeroloških uslova.
Kako uopšte lečiti povišen krvni pritisak?
Lako povišene vrednosti krvnog pritiska često se mogu uspešno tretirati samo ozbiljnim promenama načina dotadašnjeg života i uvođenjem promena u načinu ishrane, smanjenje unosa kuhinjske soli, smanjenju telesne mase, fizičkoj aktivnosti i relaksaciji. Naravno, u odmakloj fazi hipetenzije najbitnija je adekvatno, strogo individualno odabrana terapija i njeno redovno uzimanje .
Kako rešiti skokove ili padove arterijskog krvnog pritiska i kada smanjiti ili povećati preporučenu antihipertenzivnu terapiju?
Skokovi TA iznad 160/90mmHg iziskuju akutnu tj. brzu intervenciju u vidu grickanja određenih tableta, ponavljanje merenja nakon 30 minuta i ponavljanja terapije u više navrata do smanjenja TA. U slučaju pada TA potrebno je povećati unos tečnosti i soli u vidu konzumiranja obične ili mineralne vode, osvežavajućeg soka, supe ili posoljenog povrća. Ukoliko se ove situacije ponavljanju i u sledećih nekoliko dana, nužno je konsultovati ordinirajućeg lekara ili samostalno korigovati dozu lekova prepolovljavajući je ili povećavajući, ali nikako ukidanjem! Terapiju je potrebno uzimati redovno i kada je krvni pritisak normalan – radi održavanja dejstvene doze antihipertenzivnog leka. Ne prekidati terapiju ili je izostavljati bez konsultacije lekara. Najgori način je uzimati lekove prema trenutno aktuelnoj visini krvnog pritiska jer se na taj način ponekad pretera, a ponekad uzme nedovoljno aktivne supstancije, što izaziva potencijalno opasne oscilacije krvnog pritiska.
„Doktore, ali moj krvni pritisak oscilira iz sata u sat i pored terapije koju su mi drugi lekari povećavali iz dana u dan?“
Neophodno je konsultovati psihijatra u ovi slučajevima jer se u najvećem broju slučajeva iza ove rečenice kriju anksiozno – depresivni poremećaji koji dobro reaguju na psihijatrijsku terapiju, te ubrzo dalazi do smanjenja antihipertenzivne terapije.
Uspešno lečenje hipertenzije umnogome smanjuje rizik od nastanka ishemijske bolesti srca i mozga, kao i krvarenja na mozgu i ruptura zida aorte.
Dr Miroslav Radović
spec. internista kardiolog