Bolesti srca i krvnih sudova

Kardiovaskularna oboljenja, odnosno bolesti srca i krvnih sudova, sve su učestalija, a zabrinjavajuće je što pogađaju i mlade osobe kod kojih nema najizraženijih faktora rizika. Posebno su podložni oni kod kojih postoji porodična istorija bolesti, odnosno osobe sa genetskim predispozicijama.

* Podaci pokazuju da smo na visokom trećem mestu u Evropi po obolevanju i smrtnosti od srčanih oboljenja, zbog čega je veoma važno informisati se o najefikasnijim načinima prevencije. Kako se kardiovaskularna oboljenja manifestuju, dijagnostikuju i leče.

* Ovaj neslavan rekord zaradili smo u poslednjih dvadesetak godina kada je većina preventivnih mera bila zanemarena.

* Posledica toga je da sada veliki broj stanovništva pati i umire upravo od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, isto se dešava i na planetarnom nivou, pa istraživanja pokazuju da čak dve trećine stanovništva umire od ovih bolesti, i to polovina od infarkta, a polovina od šloga. Podaci pokazuju da u poslednjih sto godina čak 60 posto ljudi ima neku od kardiovaskularnih bolesti.

Akutni infarkt miokarda

Infarkt miokarda ili srčani udar (infarctus myocardii) je naglo izumiranje jednog dela srčanog mišića (miokarda) zbog naglo nastalog zapušenja krvnog suda srca te time pekida cirkulacije, ishrane i dovoda kiseonika u zahvaćeno područje. Akutni infarkt najčešće nastaje zbog aterotromboze krvnog suda srca.

Simptomi akutnog infarkta miokarda

Najčešće počinje iznenada, jakim, prodornim bolom iza grudne kosti (retrosternalnim bolom), koja ne popušta ni u stanju mirovanja, ni pri uzimanju nitroglicerina. Obično se širi prema ramenu, vratu, vilici, rukama, ne retko prema gornjem delu stomaka. Često je praćen ledenim preznojavanjem i sa osećajem smrtnog straha. MOŽE MU PRETHODITI ANGINA PECTORIS ILI PREDINFARKTNO STANJE, ALI I NE MORA!

Lečenje akutnog infarkta miokarda

Sve se promeni naglo, od jednom. Potrebno je mnogo truda da se oštećeno reparira i spreči nastanak novih neželjenih događaja. Dotadašnji život i loše navike moraju se korigovati ali vreme je bespovratno izgubljeno. „Doktore neću više jesti masno, neću pušiti i više ću se kretati, a manje nervirati!“

Sledi lečenje u nekoliko etapa od kojih su sve podjednako značajne. Urgentno zbrinjavanje se vrši u koronarnim jedinicama opštih bolnica ili Instituta za KVB na dva načina: medikamentoznim razbijanjem tromba i pokušajem otpušavanja zahvaćenog krvnog suda – sada sve manje korištena metoda i druga metoda – interventna kardiološka procedura – kateterizacija srca pri kojoj se mehaničkom putem tj. kateterom, žicom i balonom proširuje zapušeni krvni sud i trajno zbrinjava stentom – metalnom mrežicom koja se dilatira tj. širi u samom krvnom sudu kada je odgovarajuće pozicionirana.

Ova metoda je nažalost dostupna svim manjim centrima u užoj Srbiji a samo u Institutu za KVB Vojvodine za podučje Vojvodine.