Bolesti srca sve više pogađaju Banaćane

dr Miroslav Radović o prevenciji, iskustvu i 18 godina rada Poliklinike Radović

Kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju jedan od najvažnijih zdravstvenih problema stanovništva, a prevencija, pravovremena dijagnostika i dobar odnos između lekara i pacijenta imaju izuzetno važnu ulogu.

O promenama koje donose ekstremne temperature, faktorima rizika, specifičnostima Banata, savremenoj medicini, veštačkoj inteligenciji, ali i o gotovo četiri decenije lekarskog iskustva, razgovaramo sa dr Miroslavom Radovićem, specijalistom interne medicine – kardiologom i osnivačem Poliklinike Radović.

Ovogodišnje leto obeležile su veoma visoke temperature, a sada ulazimo u period većih temperaturnih oscilacija. Kako takve vremenske prilike utiču na hronične srčane bolesnike i šta im savetujete kada je reč o terapiji, krvnom pritisku i svakodnevnim navikama?

Ovogodišnje visoke temperature tokom leta donele su nam dosta problema i isprovocirale dosta tegoba kod hroničnih srčanih bolesnika. U tim vrelim danima savetovao sam izbegavanje suvišnih izlazaka iz zahladjene i klimatizovane prostorije sa najviše 15 C temperaturne razlike izmeđju dve sredine, redovno uzimanje propisane kardiološke terapije uz savetovano smanjenje doze antihipertenziva, uzimanje dovoljne količine tečnosti 2-3 l , količinski manje obroke, bogatije povrćem i voćem, veća konzumacija osvežavajućih napitaka tipa limunade.

 

Takođe bitna je bila i adekvatna zaštita od UV zračenja , garderoba svetlih boja, zaštitne kape i kačketi za glavu. Ono što sam posebno isticao bilo je da se doza antihipertenzivne terapije mora prepoloviti ali ne i prekidati. Trenutno ulazimo u vremenski period promenjivih dnevnih temperatura sa većom razlikom između jutarnje/noćne i dnevne temperature kada je neophodno sprovesti češću kontrolu krvnog pritiska – ujutro i uveče, da bi predupredili neželjene oscilacije krvnog pritiska i reagovali na vreme sa dodatnom terapijom: Katoprilom / Zorkaptilom ili Nifelatom u vidu žvakanje ili grickanja uz dodatak sedativa: Bromazepam, Bensedin i slično. Da bi adekvatno reagovali na ove nepoželjne skokove krvnog pritiska neophodno je tehnički adekvatno sprovesti njegova merenja o kojima se treba posavetovati sa svojim izabranim kardiologom.

Na osnovu Vašeg dugogodišnjeg iskustva u kardiologiji, koliko su razgovor i poverenje između pacijenta i lekara važni za postavljanje dijagnoze i šta danas smatrate najvažnijim u prevenciji kardiovaskularnih bolesti?

Na osnovu svog višegodišnjeg iskustva u radu sa pacijentima kako u rešavanju akutnih kardiovaskularnih stanja tako i u ambulantnom, preventivnom radu mogu reći da je značaj dobro obavljenog razgovora sa rodbinom /pacijentom , njegovo otvaranje i poverenje prema lekaru veoma važno i da nas u velikom procentu usmerava ka ispravnoj dijagnozi uz precizno oko u uočavanju spoljno vidljivih znakova bolesti . U ambulantno – preventivnom radu sa pacijentima od značaja je korigovati faktore rizika za KVB .Trenutnim medicinskim saznanjima je moguće intervenisati do 70% i sprečiti genetski nasledno ispoljavanje bolesti koje učestvuje danas sa svega 30% u nastanku KVB .

 

Maksimalni učinak u tom smislu možemo postići intervencijama u korekciji ishrane pacijenta sa maksimalnim smanjenjem udela ugljenih hidrata /prostih i složenih šećera / u ishrani jer oni nose najveći aterogeni potencijal preko nakupljanja masti u jetri / masna, steatozna jetra / a u genetski determinisanih pacijenata u smislu šećerne bolesti tip II. Ovakve pacijente je neophodno detektovati testovima opterećenja šećerom, / HOMA IR index / i slično da bi se što ranije detektovala insulinska rezistencija i hiperinsulinemija koja čini veoma negativan uticaj na naše krvne sudova tokom vremena i dovodi do povišenja šećera u krvi kada možemo konstatovati već poodmakle promene na krvnim sudovima , masnu jetru, pankreas, povećanu masnoću oko stomaka. U slučaju neuspeha dijetnog skidanja viška telesne mase danas se uspešno koriste i lekovi za smanjenje telesne mase / GLP 1 blokatori centara gladi / uz pravilnu medicinsku indikaciju i kontrolu.

 

Naravno pravilno koncipirana dijeta ide sa dobro osmišljenom fizičkom aktivošću u vidu kardiotreninga i odgovarajućih vežbi. Pričati o izbegavanju stresa danas je deplasirano , jer se takve situacije ne mogu izbeći ali se pacijent može edukovati kako da ga apstrahuje a redovnim vežbanjem rasterećuje od hroničnog uticaja stresa. Ostali faktori rizika su od minimalnog značaja .

Banat i Vojvodina godinama se smatraju područjima sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Zbog čega je, po Vašem mišljenju, to tako i koliko su način ishrane i životne navike stanovništva uticali na takvu statistiku?

Područje Banata , generalno Vojvodine je i dalje pod visokim rizikom od obolevanja i smrtnosti od KVB mada se to lagano smanjuje poslednjih godina. Eksplozija ove patologije krenula je da se inicira još u prvim posleratnim godinama kada je izgladnelo stanovništo koje je uglavnom došlo iz brdsko – planininskih krajeva sa uglavom do tada pravilnom ishranom sa minimalnim unosom UH, trebalo što pre prehraniti .

 

Nedostatak mesa nadomešten je brašnom i šećerom, a mesna proizvodnja je ubrzana a time narušen i kvalitet mesa, nezrelost masti, bele svinje, adekvatne za brzi tov i uništenje domaćih rasa sa mnogo kvalitetnijim sastavom masti i mesa. Danas se na svu sreću konzumira sve manje belog šećera i belog brašna, omasovljava se uzgoj domaćih, autoktonih vrsta svinja čija je mast istog hemijskog sastava kao i maslinovo ulje koje se neopravdano marketinški favorizuje i propagiranje redovnog vežbanja i treninga.

 

Pored ovog ja sam lično i protivnik konzumacije svih vrsta povrća , voća i druge hrane koja nije sa naših geografskih širina a takva ishrana se upravo može naći kao preporuka neadekvatno edukovanih nutricionista guglanjem po internetu . Na žalost na društvenim mrežama danas svako može da objavi svašta bez cenzure.

Poliklinika Radović približava se značajnom jubileju – 18 godina rada. Kako je počela Vaša priča u privatnoj praksi i kako se Poliklinika razvijala od svojih početaka do danas?

Da, naš rad započinje s proleća 2008. godine kada sam nakon tada već 8 godina iskustva u radu provedenog u privatnoj praksi i 16 godina u Opštoj bolnici u Zrenjaninu , uz finansijsku pomoć prijatelja otvorim svoju prvu polikliniku: SMDMEDIC POLIKLINIKA sa 4 specijalnosti kojima smo započeli rad: INTERNA MEDICINA; GINEKOLOGIJA,  , NEUROPSIHIJATRIJA, RADIOLOGIJA. Početkom 2013, godine uspevamo da nakon uspešnog početka otvorimo novu polikliniku na novoj lokaciji i u novoj namenski zidanoj zgradi: POLIKLINIKA RADOVIĆ u Takovskoj 10 a gde se i trenutno nalazimo sa ovog puta 7 specijalnosti i 9 delatonosti: NEUROPSIHIJATRIJA , INTERNA MEDICINA , GINEKOLOGIJA , OTORINOLARINGOLOGIJA , ORTOPEDIJA, HIRURGIJA, RADIOLOGIJA SA RTG KABINETOM , JEDNODNEVNA HIRURGIJA I ANTIAGING TERAPIJA. Sabiranjem ovih naših uspešnih godina rada sa našim dragim pacijentima i zajedničkom borbom sa bolestima za zdraviji i duži život dolazimo do punoletstva – do broja 18. godine.

Broj pacijenata Poliklinike iz godine u godinu raste. Šta smatrate ključem tog poverenja i šta pacijenti danas mogu da očekuju od Poliklinike Radović kada su u pitanju stručnost, dijagnostika i nove metode lečenja?

Upravo naše godine postojanja i uspešnog poslovanja sa stalnim napretkom iz godine u godinu , povećanjem broja pregledanih pacijanata , ilustracije radi :2024 – 11 500 a 2025 -14 000 pregleda dokazujemo da je naša deviza: brzog , tačnog , korektnog i timskog rada ta koja garantuje uspeh i dovodi do neskrivenog zadovoljstvo pacijenata našim uslugama.

 

Naš tim se neprekidno edukuje i usavršavamo najnovije metode u lečenju koje uvodimo svake godine i time podižemo kvalitet naših usluga. A šta je to najvažnije što pacijenti mogu dobiti u poliklinici to je sasvim sigurno : ljubaznost, stručnost, sigurnost, dostupnost. U našoj poliklinici lekari imaju dovoljno vremena da ga posvete pacijentu : razgovor , kvalitetan pregled, dostupnost najsavremenijih dijagnostičkih aparata. Moram spomenuti kao ilustraciju našeg permanenetnog rada na uvođenju novih metoda uvođenje jednodnevne hirurgije za obavljanje najsavremenijih, minimalno invazivnih hirurških operativnih procedura u ambulantnim uslovima : operacija kila / hernija / vena donjih ekstremiteta , hemoroida itd. Tu je i antiaging terapija / terapija otklanjanja fizičkih znakova starenja lica i tela /, koju sprovodi iskusan hirurg plastičar na veliko zadovoljstvo velikog broja ženske populacije a bogami i muške a od pre nekoliko meseci nabavili smo novi digitalni RTG aparat kojim ćemo olakšati dijagnostiku našim lekarima.

Veštačka inteligencija sve više pronalazi primenu i u medicini. Gde Vi danas vidite njenu ulogu i može li ona u budućnosti da zameni iskustvo, procenu i neposredan odnos lekara sa pacijentom?

Kad je u pitanju upotreba veštačke inteligencije u medicini nesporno je jasna njena trenutna pozicija a to je : statistička obrada medicinskih informacija , pomoć u radu dijagnostičkih aparata , tumačenje nalaza dijagnostičkih aparata uz superviziju lekara , pomoć lekaru u terapijskim protokoima i interakcijama lekova ali za sada IA nema mogućnost krajnje sinteze , vizuelne interakcije sa pacijentom, empatije i sinteze svih utisaka o pacijentu koje iskusan lekar može da dijagnostikuje još u čekaonici.

Posle više decenija rada u kardiologiji, postoji li nešto što ste tokom svoje karijere želeli da ostvarite, a zbog čega i danas žalite što nije realizovano?

Šta nisam postigao a želeo…to mi je bolna tačka. Žao mi je što sam zbog loše organizacije i tadašnje politike morao da napustim opštu bolnicu jer nisam uspeo da se izborim da naši pacijenti, vitalno ugroženi u situaciji akutnog infarka srca mogu da dobiju savremeno lečenje u vidu kateterizacije srca, tj koronarografije i da se laganom i kratkotrajnom intervencijom na krvnim sudovima uspostavi ponovni protok zapušene arterije. Tada sam se nalazio na mestu šefa koronarne jedinice i na čelu kvalitetnog i veoma vrednog kardiološkog tima od 5 lekara – kardiologa koji su to žarko želeli i radili bi to zasigurno vrhunski ali im je nestručni menadžment i tadašnja politika to onemogućila a time oduzeli pravo na adekvatno lečenje Zrenjaninskih pacijenata u jeku epidemije KVB koji su time postali građani drugog reda u odnosu na Novi Sad koji je svoje pacijente mogao da zbrinjava u Institutu za KVB Vojvodine u Sr.Kamenici po savremenom protokolu.

 

Zrenjanin je pre nekoliko godina istina dobio tu famoznu salu za kateterizaciju ali su izgubljene godine , brojni pacijenti i visokokvalitetan kadar koji je otišao u privatnu praksu. Kada egoistično razmišljam na ovu temu možda je i tako bolje da sam otišao iz bolnice 2013, godine jer od tada uživam u radu sa pacijentima i pružam im svoj maksimum sa zadovoljstvom i bez limita. U ordinaciju ulazim, sa osmehom svakog dana i radim do kasno u noć ne primetivši da su protekli sati i sati.